Autor analize: Stefani Šovanec, istraživačica
Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije jedna je od gorućih tema u srpskom društvu i jedna od okosnica političke komunikacije. Ovu temu u najvećoj meri, prisvajaju nosioci vlasti predstavljajući se kao predvodnici u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u društvu.
Ne čudi zato podatak da se ova tema jednako „visoko“ nalazi i u medijskoj agendi. Mediji o njoj izveštavaju često i obimno. Međutim, kako pokazuje istraživanje BIRN-a, u ukupnom korpusu medijskog izveštavanja o korupciji i organizovanom kriminalu samo mali broj tekstova i priloga bavi se sudskim procesima, što ukazuje na to da ova javno proklamovana „borba“ ne dobija svoj zvanični epilog niti je sudska praksa povodom ovih slučajeva dovoljno predstavljena javnosti.
Osim u odabiru i obradi tema, razlike u uređivačkim pristupima vidljive su i u izboru i pristupu izvorima informacija, naklonosti pohvali/kritici i sklonosti ka senzacionalizmu.
Nacionalni mediji i oni koji imaju najbrojniju publiku i značajan uticaj na javno mnjenje svojim izveštavanjem ne dovode u pitanje zvanični narativ vladajuće garniture. Ton izveštavanja ovih medija je takav da se njime pojačava opšti utisak i veličaju uspesi u borbi protiv korupcije, kao i u ostalim segmentima društva. U manjini ostaju mediji i istraživački centri koji kroz svoje izveštavanje ukazuju na sistemske probleme u funkcionisanju pravosuđa i nedozvoljene pritiske ili umešanost vrha vlasti u koruptivna dela.
Suštinska javna debata u kojoj se mogu čuti alternativna mišljenja, a koja bi trebalo da se vodi posredstvom medija, izostaje.
Analiza sadržaja BIRN-a u velikoj meri potkrepljuje ovu opštu sliku medijskog izveštavanja. Način na koji će mediji izveštavati o sudskim procesima za organizovani kriminal i korupciju zavisi prevashodno od same uređivačke politike medija. Mediji, čija je uređivačka politika i inače naklonjena vladajućoj stranci, izveštavaju u pozitivnom tonu, ujedno sistematski izbegavaju da izveštavaju o sudskim procesima i temama poput sukoba interesa, što je posebno naglašeno kada su u njih uključeni predstavnici vladajuće elite. Osim u odabiru i obradi tema, razlike u uređivačkim pristupima vidljive su i u izboru i pristupu izvorima informacija, naklonosti pohvali/kritici i sklonosti ka senzacionalizmu.
Dodatno, prorežimski mediji suštinski su instrumentalizovani za obračun sa političkim protivnicima (na primer, obimno izveštavanje o aferi u vezi sa kumom Marka Bastaća plasiranom u jeku građanskih, uličnih protesta ili hapšenja i pritvor direktora „Dajrekt medije“ koji se dovode u vezu sa Draganom Đilasom) i/ili za skrivanje od javnosti afera koje ukazuju na umešanost najviših vrhova vlasti (na primer, afere u vezi sa trgovinom oružjem iz valjevske fabrike Krušik koja se dovodi u vezu sa ocem ministra policije ili afere u vezi sa plantažom marihuane na imanju Jovanjica za koju se vezuje više ličnosti iz samog vrha vlasti ostaju gotovo nevidljive u nacionalnim medijima).
Nas je donekle iznenadilo da medijskih izveštaja u vezi sa sudskim procesima ima relativno malo s obzirom na to koliko je korupcija raširena pojava u našem društvu i koliko je jedna od gorućih medijskih tema
Tanja Maksić
Na osnovu monitoriga medijskog izveštavanja o sudskim procesima za organizovani kriminal i korupciju tokom 2019. godine može se doneti nekoliko opštih zaključaka:
- Mediji nesrazmerno malo izveštavaju o sudskim postupcima za organizovani kriminal i korupciju, imajući u vidu raširenost ovog problema u društvu. Dodatna poteškoća je i okolnost da sudski postupci traju jako dugo (neki čak i više od deset godina) što u velikoj meri otežava kontinuirano medijsko praćenje.
- Gotovo polovina analiziranog sadržaja je u formi vesti i kraćih izveštaja, po pravilu preuzeta iz novinskih agencija, što govori o kapacitetima samih medija za praćenje ove teme i suštinsku oslonjenost na novinske agencije kao izvore informacija.
- Vidi se jasna razlika između provladinih i nezavisnih medija: u pristupu izvorima informacija, naklonosti pohvali/kritici, sklonosti senzacionalizmu i odabiru tema za svoje agende izveštavanja.
- Provladini orijentisani mediji izbegavaju da izveštavaju o temama poput sistemskih problema u funkcionisanju pravosudnog sistema, kao i o sukobu interesa, naročito kada oni uključuju predstavnike vladajuće elite.
- Tabloidni mediji koriste mali broj izvora informacija, a često celu priču formiraju na osnovu podataka iz jednog izvora ili uz prikrivanje identiteta izvora informacija.
- Pored senzacionalizma i pristrasnog izveštavanja, najučestaliji etički problemi su kršenje pretpostavke nevinosti i širenje glasina.
Izveštaj koji sledi u velikoj meri oslanja se na BIRN-ov monitoring sudskog izveštavanja koji je započet 2018. godine. Prvi monitoring izveštaj koji je obuhvatio BiH, Kosovo i Srbiju, ukazao je na instrumentalizaciju medija, a nalazi ovog, drugog izveštaja svedoče o daljem produbljivanju problema koji su identifikovani kao i produbljivanju krize u medijskom sektoru.
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
BIRN je sproveo analizu medijskog sadržaja u sedam referentnih medija, koji se odnosi na izveštavanje o sudskim postupcima za korupciju i organizovani kriminal tokom 2019. godine. Odabrana su tri dnevna štampana medija (Blic, Kurir i Politika), nedeljnik NIN, dve televizije sa nacionalnom frekvencijom (javni servis RTS1 i Pink) i jedna kablovska televizija (N1). Korpus za monitoring je koncipiran tako da obuhvati medije sa različitim tempom izlaženja i različitim uređivačkim politikama. Navedenim kriterijumom odabrali smo jedan tabloidni i jedan polu-tabloidni štampani dnevni medij (Kurir i Blic), jedan netabloidni dnevni (Politika) i nedeljni list (NIN) i tri televizije čije se uređivačke politike kreću od izrazito kritičke do otvoreno provladine (N1, RTS 1 i Pink).
Kodeks osmišljen za potrebe ovog istraživanja fokusiran je na ispitivanje formalnih odlika jedinice analize, odnosno teksta/TV priloga, poput: tipa naslova, koji upućuje na način na koji je pristupano temi (senzacionalistički ili faktografski); veličine teksta/trajanja TV priloga, kojim se sagleda koliki je medijski prostor dat temi; žanra, koji pokazuje značaj dat temi; autorstva, kako bi se sagledalo koliko je medij transparentni po pitanju autorstva, izvora informacije, da bi se prikazalo ko diktira medijsku agendu, odnosno ko su subjekti kojima je otvoren prostor za obraćanje u medijima; objekata medijskog izveštavanja, odnosno koja su lica predmet izveštavanja i/ili sudskog postupka; funkcije tih objekata u javnom životu; povoda nastanka teksta, odnosno identifikacija faze sudskog postupka koja je bila povod za izveštavanje; kategorija koje ukazuju da li tekst upućuje na uspeh/neuspeh u borbi protiv/korupcije i organizovanog kriminala, na sistematske probleme u sudstvu, ili na neutralno, faktografsko izveštavanje; glavne teme teksta u kontekstu suđenja, odnosno specifikacija krivičnog dela; i kategorija koje pokazuju da li se mediji pridržavaju etičkih normi u izveštavanju i šta medije podstiče na izveštavanje.
Korpus istraživanja broji 186 jedinica analize, odnosno tekstova/televizijskih priloga markiranih u navedenih 7 medija.
KONTEKST
O snazi medijskog izveštavanja koje može da utiče na tok procesa ili sudskog postupka najrečitije govori slučaj Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz valjevske fabrike oružja Krušik. Na osnovu podataka koje je Obradović dostavio medijima otvorena je jedna od najvećih koruptivnih afera prethodne godine kojom se ukazuje na umešanost državnog vrha, pre svih, oca Ministra policije, u trgovinu oružjem. Ubrzo nakon razgovora sa novinarima i objavljivanja priča koje su uzburkale javnost, Obradović biva uhapšen i pritvoren. Nakon pisanja medija i intenzivnog izveštavanja, mobilizacije građana na uličnim protestima, Obradović je pušten najpre iz zatvora u kućni pritvor, a kasnije mu je ukinuta i ova mera pritvora.
Ovo je samo jedna od korupcionaških, a zapravo, političkih, afera koji su našli svoje mesto u medijima u toku 2019. Medijsku agendu prethodne godine obeležile su brojne afere u vezi sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Neke od njih otkrivene su još prethodnih godina, a tokom 2019. godine dobijaju značajniju medijsku pažnju ili sudski epilog.
Koncentrisana politička moć i podrška građana za borbu protiv korupcije nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedio da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja „političke volje“, a pogotovo bez „političkog naloga“, Indeks percepcije korupcije, Trasparentnost Srbija
Najozbiljnije slučajeve korupcije javnosti otkrivaju malobrojni istraživački centri i nezavisni mediji, a njihovi tekstovi upućuju na direktnu spregu vlasti sa osumnjičenima za koruptivna dela poput: afere Krušik i sumnjive trgovine oružjem, afere Jovanjica, kada je otkriven uzgoj marihuane na istoimenom poljoprivrednom dobru organske hrane, afere oko doktorata ministra finansija Siniše Malog, afere o neovlašćenom pristupanju podacima građana, zloupotreba u slučaju Luke Beograd i mnogih drugih.
Spisak tema svedoči o korupciji kao sistemskom problemu društva, jer gotovo da nema segmenta koji njome nije pogođen. Indeks percepcije korupcije (2019) organizacije Transparentnost Srbija pokazuje da se Srbija i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok. Iako borba protiv korupcije i dalje slovi kao jedan od prioriteta, bitnijih promena nije bilo duže od decenije. U opisu nalaza navodi se i da „Koncentrisana politička moć i podrška građana za borbu protiv korupcije nisu iskorišćeni za jačanje institucija i vladavine prava, što bi obezbedio da sistem odgovornosti funkcioniše bez obzira na postojanja „političke volje“, a pogotovo bez „političkog naloga“.
Situacija nije bolja ni u medijskom sektoru – pad medijskih sloboda beleži se godinama unazad. Organizacija Reporteri bez granica u svom najnovijem izveštaju navodi da „posle osam godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom kao predsednika, Srbija je postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i alarmantno popularnije“, i dodaje da „pojedini hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medija u državi, njihove priče se mogu uglavnom samo naći na Internetu“.
Nasuprot malobrojnim istraživačkim i kritički nastrojenim medijima, stoji veliki broj nacionalnih i lokalnih medija (sa izrazito većim uticajem u javnom mnjenju) koji su instrumentalizovani kako bi svojim izveštavanjem širili pozitivan narativ o uspesima vladajuće stranke ili „disciplinovali“ političke protivnike.
U ovakvom kontekstu pad kvaliteta izveštavanja je neminovan, propagandni ton i tabloidizacija postaju norma, a uloga medija kao čuvara javnosti dovedena u pitanje.
Praćenje i medijsko pokrivanje sudskih postupaka je specifična vrsta novinarstva koja predstavlja dodatni izazov za medije, jer podrazumeva poznavanje specifičnih pravila i etičke norme, kako izveštavanje ne bi narušilo tok postupka i pretpostavku nevinosti.
Savet Evrope daje listu od 18 principa za izveštavanje o sudskim procesima, gde se pored principa pretpostavke nevinosti, zaštite privatnosti, tačnosti, redovnosti i jednakog pristupa informacijama navodi da bi pravosudni organi i policijske službe „trebalo da se suzdrže od javnog davanja informacija koje predstavljaju značajan rizik za pravičnost postupka“, ali i da bi nadležni trebalo da, osim ako je to očigledno neizvodljivo, u sudnicama obezbede dovoljno mesta za novinare, bez isključenja prisustva javnosti.
Odnos medija i sudske vlasti daleko je od zadovoljavajućeg. Na tribini koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) kao jedan od važnijih problema izdvojeni su senzacionalizam i izražavanje pristrasnog mišljenja u medijima „budući da mogu da naruše poverenje javnosti, odgovornosti i integritet pravosuđa“. Medijska struka ocenjuje sudstvo kao „najslabiju kariku u pravosuđu“ i ističe da su i mediji i sudstvo „pod konstantnim pritiskom političkih, odnosno ekonomskih moćnika“. Zaključuje se da se mediji i sudstvo „nedovoljno poznaju, ne razumeju i da je njihova komunikacija daleko od zadovoljavajuće“.
Dodatno, kako pokazuje monitoring CEPRIS-a i BIRN-a LINK, istraživači su kao probleme u odnosu medija i pravosudne grane istakli nedovoljnu transparentnost sudova i tužilaštava, uskraćivanje pristupa informacijama, neusaglašen pristup u tretmanu medija i informacija, što onemogućava medije da izveštavaju informisano i nepristrasno.
ZA ILI PROTIV – KLJUČNI MEDIJSKI NARATIVI
Izveštavanje o sudskim postupcima za organizovani kriminal i korupciju treba posmatrati u širem okviru opšteg medijskog izveštavanja o borbi protiv korupcije, koja je jedna od gorućih društvenih tema u proteklih nekoliko godina.
O uređivačkim politikama i vrednosnom okviru izveštavanja najrečitije govori odabir tema koje će se naći na medijskoj agendi, kao i odabir objekata izveštavanja, lica i postupaka o kojima se vodi spor.
U ovoj vrsti izveštavanja postoje tri vrednosna okvira medijskog narativa: dominantno pozitivan, medijskim izveštavanjem se potenciraju uspesi u borbi protiv korupcije i koji se mahom plasira kroz nacionalne (naročito elektronske) medije i dominantno negativan/kritički, ovom vrstom izveštavanja u prvi plan se stavljaju sistemski problemi u funkcionisanju sudskog sistema i nedozvoljeni politički i drugi pritisci, ali koji suštinski ostaje na marginama medijskog sistema i u medijima koji imaju manji uticaj na javno mnjenje.
Treći vrednosni okvir je neutralan koji se odnosi na izveštavanje o sudskim procesima mahom kroz faktografske žanrove i prenošenje vesti i kraćih izveštaja, u najvećoj meri prenošenje vesti novinskih agencija (Tanjuga i Bete, pre svega).
O uređivačkim politikama i vrednosnom okviru izveštavanja najrečitije govori odabir tema koje će se naći na medijskoj agendi, kao i odabir objekata izveštavanja, lica i postupaka o kojima se vodi spor.
Ispitivanje vrednosnog konteksta izveštavanja pokazalo je da je gotovo polovina medijskog sadržaja vrednosno neutralna. Iako ove vesti doprinose ukupnoj medijskoj agendi i generalnom informisanju građana, u njima nedostaje analitički pristup i dublja obrada teme.
Kada izveštavanje nije isključivo faktografsko i neutralno, onda ono ima kritički ton. Ovakvoj slici izveštavanja doprinose N1, NIN, a pojedinim tekstovima i Blic i Politika (prateći, na primer, aferu „Indeks“ koja traje više od deset godina i koja govori o neefikasnosti sudstva ili suđenje Darku Šariću, koji je označen kao jedan od najvećih trgovaca drogom, a čiji postupak i dalje nema sudski epilog). U izveštavanju Kurira, a u skladu sa tabloidnom uređivačkom politikom, primetna je sklonost ka temama koje su podložne senzacionalizmu, ali i kritičko izveštavanje kada je ono usmereno na predstavnike opozicije ili bivše vlasti.
Pozitivan prizvuk u izveštavanju u najvećoj meri čine sadržaji televizije Pink. Primećeno je da ova televizija u 40 odsto svojih priloga ukazuje na uspehe u sudstvu i pohvale institucija pravosuđa, pri tom ne izveštavajući o sistemskim problemima u sudskom sistemu. Ova televizija u najvećoj meri prati slučajeve tzv. sitne korupcije, a naročito u trenutku određivanja pritvora.
Kao i na TV Pink, i javni medijski servis RTS1 sistematski izbegava izveštavanje o temama koje mogu da dovedu u pitanje zvanični narativ kojim se veličaju uspesi u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Kada u analizu tona/vrednosnog okvira medijskih poruka uključimo i kategoriju objekata, tj. ličnosti ili postupaka o kojima se piše, dobijamo jasniju sliku celokupnog izveštavanja. Naime, kada su sagledani svi kodirani objekti, jedna petina tekstova/priloga bavi se samim sudskim sistemom, tj. problemima u njegovom funkcionisanju. O ovome objektu dominantno izveštavaju NIN i N1, sporadično list Politika (u 8 tekstova) i Blic (2 teksta). Najznačajniji sudski spor koji govori o problemima u funkcionisanju pravosuđa je postupak protiv Darka Šarića, koji do danas nema sudski epilog.
Drugi po zastupljenosti su slučajevi koji uključuju predstavnike izvršne vlasti (16 odsto), o kojima većinski govore NIN i N1, a čije je izveštavanje uglavnom u kontekstu afera Krušik, Reket (u koju je umešan makedonski premijer Zoran Zaev) i afera u vezi sa predsednikom opštine Stari grad, Markom Bastaćem. U celokupnom broju predstavnika izvršne vlasti brojčano relevantno je imenovanje sledećih objekata: predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić (imenovan 13 puta), predsednik opštine Stari grad, Marko Bastać (imenovan 8 puta) i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović (imenovan 4 puta).
Predstavnici bivše vlasti treći su prema zastupljenosti u kategoriji objekata izveštavanja (14 odsto). Interesantan podatak je to što su predstavnici bivše vlasti označeno kao objekti izveštavanja, nasuprot tome, oni su kao izvori informacija prisutni u zanemarljivom procentu.
Tužilaštvo je kao objekat posebno pominjano na televiziji N1 (6 odsto), ali i u novinama NIN. Nasuprot tome, u Blicu je markiran samo jedan tekst čiji je objekat tužilaštvo. Ovaj podatak može biti objašnjen u kontekstu afera Krušik i Jovanjica, povodom kojih N1 i NIN redovno apeluju na adekvatno reagovanje tužilaštva.
KORUPCIJA KAO SISTEMSKI PROBLEM – TEME IZVEŠTAVANJA
Teme i sudski postupci kojima mediji posvećuju najviše pažnje jedan su od značajnijih faktora za istraživanje njihovih političko-uredničkih afiniteta.
Osim očekivanih tema, poput organizovanog kriminala (u vezi sa trgovinom drogom i oružjem), u medijskim izveštajima pomenute su teme poput zloupotrebe službenog položaja i sukob interesa u vezi sa javnim finansijama, privrednom delatnošću pa čak i funkcionisanje prosvetnog sistema u kontekstu trgovine uticajem i kupovinom diploma.
Teme karakteristične za Blic (42 odsto), Pink (50 odsto), RTS1 (50 odsto) i Politiku (52 odsto) su tzv. sitna korupcija, za Kurir zloupotrebe službenog položaja (29 odsto) i organizovani kriminal (20 odsto), za NIN funkcionisanje pravosudnog sistema (31 odsto), sukob interesa (15 odsto) i organizovani kriminal (15 odsto), a za N1 – sukob interesa (41 odsto).
Sudske afere koje su obeležile 2019. godinu su u velikom procentu ujedno i političke afere. Monitoring je pokazao da tabloidni mediji izveštavaju o manje relevantnim aferama, a zapostavljaju one od javnog značaja. Tabloidi, na primer, veliku pažnje posvećuju aferi Indeks, staroj 10 godina, od koje često konstruišu medijski senzacionalistički spektakl. Blic povodom presude u aferi Indeks objavljuje tekst sa naslovom: „Da sam švercovala kokain bolje bih prošla“ (16.10.2019, Blic) i tekst sa naslovom: „Slučaj koji je ismejao pravdu: srećan rođendan živom spomeniku korupcije“ (15.09.2019, Blic).
Na agendi tabloida je i afera Reket, koju koriste u iste svrhe: podnaslovi „Neće mi peder rušiti Vladu“, „U torbi Luj Viton bio GPS, koji je odveo do savetnika Zorana Zaeva“, „Šok: Zaeva raskrinkao bivši saradnik“ (15.08.2019, Kurir).
Izveštavanje o aferama koje se vezuju za opoziciju i političara Dragana Đilasa i predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća, pored štampanih tabloidnih medija favorizuje i televizija Pink, čime se zapravo ovaj medij instrumentalizuje za napade na političke protivnike: „Nakon otkrića Lazara Lešnjaka o torturi i maltretiranju koje je doživeo od strane venčanog kuma Marka Bastaća koji je i najbliži saradnik Dragana Đilasa, sagovornici Pinka kažu da je dobro što se ovaj slučaj pojavio u javnosti. Očekuju da će ova afera dobiti i pravosudni epilog. Ističu i da se mora razotkriti korupcija koja vlada u okviru političke grupacije čiji je član Marko Bastać, jer je po svemu sudeći reč o organizovanom kriminalu“ (TV Pink, Nacionalni dnevnik u 18.30h, 3.11.2019); „Dok policija prikuplja informacije po nalogu Tužilaštva, u javnosti su se pojavili novi detalji o koruptivnim radnjama predsednika opštine Stari grad i potpredsednika Đilasove stranke Marka Bastaća“ (TV Pink, emisija Svitanje, 03.11.2019).
Sličnim tonom, i list Kurir je pisao o lideru SPS-a Ivici Dačiću u tekstu naslovljenom sa „Dačić se okružio mutnim saradnicima“ navodeći da su njegovi najbliži saradnici: „ljudi koji su bili optuženi za teška krivična dela ili su im pak za napredovanje u službi pomagali kontroverzni biznismeni“ (Kurir, 25.12.2019), a o istoj aferi objavljen je i tekst naslovljen sa: „Dačićev pajtos se izvukao za aferu Banana“ (Kurir, 10.10.2019).
O Krušiku izveštavaju mediji NIN i N1, a tabloidi i ostali mediji u uzorku, ovu aferu izbegavaju. U uzorku koji je analiziran, NIN je tematski okrenut kritici tužilaštva koje ne reaguje adekvatno: „Umesto toga, tužilaštvo i dalje vodi istragu samo protiv uzbunjivača, a ćuti o privilegovanim privatnim firmama, povezanim sa vladajućom strankom i ljudima iz vrha vlasti, dok predsednik javno presuđuje da njegovi saradnici, koji su umešani u aferu, nisu krivi, već samo oni koji ukazuju na korupciju“ (NIN, Vuk Z. Cvijić, „Novi dokumenti, milioni za GIM, oružarima dugovi“, 26.12.2019). Televizija N1 takođe poziva na reagovanje nadležnih institucija povodom istog slučaja.
Politika se izdvojila tekstovima sa vestima o suđenjima u regionu i u svetu: „Džejkob Zuma na sudu zbog korupcije“ (Politika, 21.05.2019), „Mital na slobodi uz kauciju“ (Politika, 31.07.2019), „Boki 13, tužilac i korupcija u fokusu makedonske javnosti“ (Politika, 10.08.2019.). Ovaj list najsistematičnije prati i domaću sudsku praksu, o čemu govori i značajan broj tekstova u uzorku.
Značajan procenat afera je u vezi sa narko-klanovima i krijumčarenjem/uzgojem droge (13 odsto), a vodeću reč o ovim slučajevima preuzima list Blic. U kontekstu sudskih procesa, medijski javni servis RTS1 i televizija Pink po jednom izveštavaju o ovakvim aferama.
KO DIKTIRA MEDIJSKU AGENDU?
Ukupnom tonu izveštavanja doprinosi i izbor izvora informacija. Oni se obično smatraju „agenda seterima“ i to su subjekti koji imaju otvoreni prostor u medijima da se direktno obrate javnosti. U kontekstu specifične teme koja je u centru BIRN-ovog monitoringa, očekivano je da sudovi i sudije (uz Tužilaštvo) čine značajan udeo izvora informacija u celokupnom uzorku. Monitoring pokazuje da izvori iz suda većinom dolaze iz Apelacionog i Specijalnog suda u Beogradu, što govori o relativnoj otvorenosti pojedinaca iz ovih institucija za saradnju sa medijima.
Analiza pokazuje da koliko su kao izvori informacija korišćeni sudovi, gotovo jednako toliko su upotrebljavani i neimenovani izvori informacija (10 odsto)
Što su institucije zatvorenije za javnost, utoliko se više otvara prostor za curenje informacija iz istrage/postupka ili druge neetičke prakse. Analiza pokazuje da koliko su kao izvori informacija korišćeni sudovi, gotovo jednako toliko su upotrebljavani i neimenovani izvori informacija (10 odsto). Neimenovanih izvora je najviše markirano u listovima Blic i Kurir. U Blicu je markirano 34 odsto, a u Kuriru 31 odsto od svih neimenovanih izvora u korpusu. Ovi izvori u tekstovima tabloida često nisu ni približno opisani, već vidimo navode poput „kako saznajemo“, „izvor Kurira“, „kako Blic saznaje“, „kako nezvanično saznajemo“, „naši izvori“, a kada su bliže opisivani, to su sintagme poput „izvori bliski policiji“, „rečeno je u vrhu policije“, „prema navodima iz istrage“ itd.
Od ukupno 305 izvora informacija, koliko je ukupno markirano u svih 186 tekstova/priloga, značajan udeo čine novinske agencije (Tanjug dominira, sledi agencija Beta), a u manjem procentu i novinari drugih medija (pre svega, novinari istraživačkih portala). Pored uzimanja izjava i intervjuisanja novinara (u najvećem procentu u slučaju televizije N1), ovaj podatak nam govori da mediji koriste agencijske vesti kao osnovni izvor informacije.
Kada je izvor informacije faktografija, govorimo o dokumentaciji – u analiziranom korpusu to su najčešće optužnice i obrazloženja presuda. Za rad medija, kao i za tačnost izveštavanja, od suštinske je važnosti da zvanična dokumenta suda budu dostupna medijima i javnosti.
U prethodnom BIRN-ovom monitoringu iz 2018. godine istaknut je problem pristupa informacijama koji novinari imaju, a koji prvenstveno zavisi od toga kakva je politička naklonost medija u kome rade. „Dok se istraživački novinari i nezavisni mediji suočavaju sa značajnim problemima u dobijanju pristupa informacijama, po svemu sudeći, mediji koji su bliski vlasti, naročito tabloidi, imaju povlašćeni pristup, naročito anonimnim izvorima. Veoma često je policija ta iz koje cure informacije, ali u politički osetljivim slučajevima, informacije najčešće cure direktno iz ministarskih kabineta“, navodi se u izveštaju.
I ovogodišnji rezultati monitoringa upućuju na postojanje slične prakse, a naročito u tekstovima u kojima nije moguće identifikovati izvor niti poreklo informacija (u 15 odsto celokupnog korpusa). Netransparentnost izvora ogleda se u tome da u tekstu/TV prilogu mediji saopštavaju informaciju, pri tom izbegavajući da objave njeno poreklo, što može da ukazuje na curenje informacija iz istrage ili samog postupka. Ova karakteristika je posebno istaknuta u listu Blic i povremeno Kurir. Kao ilustracija ove tendencije može poslužiti tekst naslovljen sa „Novosadski Eskobar na sudu“, u kome su dati detalji u vezi sa hapšenjem i ročištem Radoslava Cvijovića, optuženog za organizovani kriminal, a koji je napisan bez i jednog podatka o izvorima informacija (Kurir, 05.08.2019).
Analiza pokazuje da štampani tabloidi imaju tendenciju da, u pokušajima konstruisanja složene priče, koriste podatke iz samo jednog izvora – dokumenta, izjave ili video snimka. Na primer, list Kurir u svojoj analizi slučaja hapšenja bivšeg predsednika skupštine opštine Zaječar Saše Mirkovića, koristi jedan neimenovan izvor, koga objašnjava sintagmom „kako nezvanično saznajemo“, a kasnije u tekstu ga opisuje rečju „očevici“ („Pao Saša Mirković“, Kurir, 10.08.2019).
Predstavnici opozicije se zanemaruju kao izvor informacije, a ni pripadnicima bivše vlasti ne daje se značajan medijski prostor (izvor su u jedan odsto korpusa). Televizija N1 je medij u čijem je izveštavanju pronađeno najviše izvora koji su predstavnici različitih političkih stranaka – potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, lider Nove stranke Zoran Živković, potpredsednica Demokratske stranke Dragana Rakić, potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, poslanik Demokratske stranke Radoslav Milojčić itd. Predstavnici izvršne vlasti čine svega 5 odsto izvora informacija na ovoj televiziji i većinski se odnose na ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića. Ovaj podatak govori o diskriminaciji ovog medija od strane predstavnika vlasti.
ETIČKI STANDARDI I PRAKSE
Analiza medijskog izveštavanja o sudskim postupcima i korupcionaškim aferama koje su obeležile prethodnu godinu poslužile su kao pokazatelj političkih naklonosti i uredničkih politika medija, ali i kao pokazatelj nivoa standarda u izveštavanju. Kao što je u uvodu ovog izveštaja napomenuto, sudsko izveštavanje nosi sa sobom skup standarda čije poštovanje razlikuje „dobre“ od „loših“ medija. Dodatno, Kodeks novinara Srbije u glavi IV Odgovornost novinara, a posebno tački 3. ove glave naglašava pravilo pretpostavke nevinosti i druga pravila etičkog izveštavanja o sudskim postupcima.
Gotovo polovina analiziranog sadržaja je u formi vesti i kraćih izveštaja, po pravilu preuzeta iz novinskih agencija, što govori o kapacitetima samih medija za praćenje ove teme i suštinsku oslonjenost na novinske agencije kao izvore informacija.
Formalno gledajući, velika većina tekstova (3/4 svih u uzorku) je u skladu sa ovim etičkim principima. U ostatku, čini se da su najzastupljeniji problemi u pisanju o sudskim procesima, pored instrumentalizacije i sklonosti ka senzacionalizmu, kršenje pretpostavke nevinosti i nedostatak adekvatnih izvora informacija.
Kurir u tekstovima o sudskim postupcima često objavljuje glasine, na primer, tekst o predsedniku Izvršnog odbora socijalista Vladanu Zagrađaninu: „Ali se njegovi drugovi socijalisti kunu da njegov životni stil nikako ne prati njegova primanja – ima više nekretnina, skupoceni automobil“ (Kurir, Dačić se okružio mutnim saradnicima, 25.12.2019).
Kršenja pretpostavke nevinosti najčešća su u naslovima, a posebno u novinama Kurir: „Zelenović nameštao poslove“ (Kurir, 10.12.2019), „Bogićević oštetio Privrednu banku za 30 miliona evra“ (Kurir, 28.9.2019), „Tajkun Bogićević ukrao 2,3 milijarde, a nije u zatvoru“ (Kurir, 11.7.2019)
Primer kršenja pretpostavke nevinosti na televiziji Pink: „Spiker: Istraga afere u Opštine Stari Grad potvrdila je optužbe o umešanosti predsednika te beogradske opštine Marka Bastaća u korupciju“ (Pink, Nacionalni dnevnik u 16h, 20.12.2019)
Najviše senzacionalizma je uočeno u izveštavanju o aferi Reket, u koju je umešan makedonski premijer Zoran Zaev i voditelj Bojan Jovanoviski: „Ekskluzivno, šta je Boki 13 rekao u policiji: Ako me ubiju, dokazi protiv Zaeva su kod moje mame“ (Kurir, 10.08.2019), „Boki 13 je čudovište, zlostavlja političare“ (Kurir, 10.12.2019)
Senzacionlistički naslovi karakteristični su za listove Kurir (53 odsto) i Blic (45 odsto). Mali broj ovakvih naslova pronađen je u listu NIN (23 odsto), a najmanje ih je u Politici (18 odsto).
Kada sagledamo transparentnost autora vidimo jasnu razliku između tabloidnih i netabloidnih listova – listovi NIN (100 odsto) i Politika (50 odsto) tekstove potpisuju punim imenom novinara, dok, na primer, list Blic uglavnom popisuje redakciju ili novinare potpisuje inicijalima.
Osim u poštovanju etičkih standarda, mediji se razlikuju i po novinarskoj inicijativi. Glavni povod za izveštavanje o suđenjima je donošenje presuda (21 odsto). Presude su u najvećem procentu povod izveštavanja i pojedinačno, u svim analiziranim medijima, osim u slučaju NIN-a i televizije N1. U oba ova medija dominantni povodi za izveštavanje su novinarska inicijativa (po 31 odsto) i nereagovanje institucija (31 odsto), a zatim i nove informacije iz postojeće istrage ili sudskog postupka. BIRN-ov monitoring pokazao je da su nedeljnik NIN i televizija N1 retki primeri medija koji se bave kriminalnim aferama političkih aktera, suštinskim problemima u pravosuđu, greškama u sistemu i apelima na reagovanje državnih institucija. List Politika takođe sistemski prati ovu granu vlasti.
Interesantan podatak je da mediji Kurir, Blic, RTS1 i Pink kao povod izveštavanja ne koriste nereagovanje nadležnih institucija. Značajan podatak je i da o nereagovanjima tužilaštva pišu isključivo televizija N1 (41 odsto) i list NIN (31 odsto).
Kako pokazuje monitoring BIRN-a, izveštavanje o sudskim procesima je veoma značajan deo medijske prakse i ogledalo je stanja u medijima, medijske transparentnosti i njihove demokratske uloge. Radi postizanja vladavine prava i funkcionisanja demokratskog sistema neophodno je da mediji i sudstvo sarađuju, a još važnije, oba sektora treba adekvatnije da vrše svoje kontrolne uloge.